Sufiks がる dodaje se na osnovu prideva, glagolskog prideva i pomoćnog glagola たい da bi se izrazilo osećanje ili želja trećeg lica.

Ovi izrazi se koriste i sa drugim pridevima (na- i i- pridevima) osećanja ili čulnih doživljaja kada je u ulozi subjekta treće lice.

わたしはさびしいです (Usamljen sam.)　→　あの人はさびしがっています (On je usamljen.)

わたしは残念です (Mislim da je šteta./ Žao mi je./ Žalim za tim.)　→　あの人は残念がっています (On misli da je šteta./ Žao mu je./ Žali za tim.)