Sufiks がる dodaje se na osnovu prideva, glagolskog prideva i pomoćnog glagola たい da bi se izrazilo osećanje ili želja trećeg lica.
Ovi izrazi se koriste i sa drugim pridevima (na- i i- pridevima) osećanja ili čulnih doživljaja kada je u ulozi subjekta treće lice.
わたしはさびしいです (Usamljen sam.) → あの人はさびしがっています (On je usamljen.)
わたしは残念です (Mislim da je šteta./ Žao mi je./ Žalim za tim.) → あの人は残念がっています (On misli da je šteta./ Žao mu je./ Žali za tim.)
兄は外国へ行たがっています。
Moj stariji brat želi da ide u inostranstvo.
タンさんはさびしがっています。
Tan je usamljen.
Lesson 14-1-3「ジョンさんは国へ帰りたいと言っています。」
Džon želi da se vrati u svoju zemlju.
Lesson 14-2-2「あの子はおかしがほしいと言っています。」
To dete hoće slatkiše.
