Ovi izrazi kauzativa označavaju dopuštenje ili dozvolu. Kazuju da „X dopušta Y-u da čini kako mu je volja“ ili da „X dopušta Y-u da čini ono što želi.“ Ukoliko je glagol neprelazan, osoba Y koja vrši radnju se označava rečcom に, a ne を. Reči kao što su 好き (sviđati se) i 自由 (slobodno) naglašavaju značenje dopuštenja.
先生は生徒たちに好きな所へ行かせました。
Nastavnik je pustio đake da idu kud god žele.
父親と母親は子どもたちに自由に意見を しゃべらせました。
Otac i majka su dozvolili deci da slobodno izraze svoje mišljenje.
